Ja sam u zagrebu

Uvek ista stvar...Vojne prolaze, ljudi ostaju
Pokupe se logori, kandilo dogori, rovove zaspe mir
I ostaje nekih kojih nema i poneki živi koji nedostaju
Al' mržnjica rominja, sprema se škrinja za sledeci pir

Dobro stojim ja: tudj medj' svojima, svoj medj' tudima
Ako si drugaèiji problem si svaèiji
Nitko te ne voli i nisam neki lik
Al' imam svoj krik - dinamit u pluæima

Dug je put od krika pa do jauka i zato pusti prièe da l' æu skoro tu
To baš i nije tako važno k'o što se èini...
Pišu proteste, prete, prave porote...
Slabe su to sve ustave da ovaj huk zaustave.

Ja sam u Zagrebu, ja sam na Ilici
Plešem po ulicama po kojima se ne sme
Moj trag je na nebu u svakoj prilici
Haram po tulumima prerušen u pesme

èim neko protrlja gitaru stvorim se k'o dobri duh
Još se o meni tu i tamo krišom prièa
Pa i prodjem daškom starom Vlaškom neèujno k'o potepuh
Jureæi senke putem Kaptola i Grièa

Ja sam u Zagrebu, ja sam u Osijeku -
Kao fantom minem Splitom kad se budi
Znam, neki me ne bi tu, al' u proseku
Ja sam u svakom domu gde je dobrih ljudi

Kad zadnji tramvaj s Placa prode i kad se Dolac umije
poznati refren netko zvižduæe kroz Travno:
"K'o ovaj stih razume taj èitav svet razume!"
Na Trešnjevci i Dubravi ... gde god je ljubavi