Sam krenuo smrt svoju da nađe

Kuda ide onaj covek
Onaj tamo s konopcem u ruci
Ide tamo gde njegov ocaj sada zove
Tragovi mu vode prema sumi

Nije vise mogao da ceka
Krenuo je smrt svoju da nadje
Sporim hodom propalog coveka
Slepi putnik potonule ladje

Konacno ga izdalo strpljenje
Da priceka da mu sama dodje
Svake noci isto snovidjenje
Lezi zver i sama sebe glodje

Kuda ide onaj
S konopcem u ruci
Zasto luta izgubljeno sumom

Trazi drvo pod kojim bi umro

Na vrh brda pod najvisim hrastom
Oslusnuo lisce kako drhti
Pa sa omcom i najdebljom granom
Stvori jadnu sliku svoje smrti

A sopstveno krkljanje u grcu
Poslednje je bilo sto je cuo
Sad mu jedna vrana kljuje oci
Druga mu vec prokljuvala uvo

Jos je tamo viseci sa grane
Smrdi, skuplja muve sobom mrtvim
Kad ne nadje smisao zivotu
On ga dodje traziti u smrti