Ad vitam aeternam

Vatrena kisa napolju pretvara sve u prah I pepeo,
Noseci za sobom gresne smrtnike pred vrata pakla
Mrak I tisina ispunjavaju sobe,kojima lutam mesecima,
Postaju moji prijatelji u ovim jezivim hodnicima
Plamen koji u meni gori,tuga koja me prati,
Smrt koja me ceka,gresna dusa vise ne postoji

Ad infinitum
Seti se da u nesreci sacuvas pribranost,
Jedan suncan dan nadoknadice sve crne dane,
Beda je uvek pratilac duga.
Ad vitam aeternam
Melodija koju vetar pravi nanoseci pepeo mrtvih na prozore,
Je muzika za moju gresnu dusu kojoj nema spasa

Osudjen da smrt docekam bez voljene osobe u zagrljaju,
Stojim u mracnom holu I gledam kako me dusa napusta
Sada me ispunjava samo crna reka suza na mom licu,
Krv,kojom pisem po zidovima "gde si",
Prikazuje mi tebe I tvoj oprostaj.

Dusa koju mogu da osetim
I vidim ispred sebe polako odlazi,
Zajedno sa mrakom I tisinom....ostajem sam
Ad vitam aeternam